Историја Црвеног крста
Оснивање Црвеног крста
Идеја о оснивању организације Црвеног крста зачета је 1859. Године, када је Анри Динан, млади Швајцарац, присуствовао сцени крваве битке код Солферина (Италија). Битка се водила између Аустрије и француско- сардинских савезника. Крвава битка која је трајала 15 сати оставила је са собом 40.000 рањених који су умирали на бојном пољу. Свега неколико лекара, који су се ту затекли, трудили су се да са незнатним средствима пруже помоћ рањеницима, али за већину њих спаса није било. Динан је успео да организује локално становништво да помогну рањеницима – да им санирају ране, да их нахране и што је најбитније – да их утеше. По повратку у Швајцарску, Динан пише књигу “Сећање на Солферино”, у којој није само описао стравично стање рањеника после битке већ је и изнео своје идеје о међународној конвенцији која ће осигурати заштиту цивила жртава рата, као и идеју о стварању друштава за пружање помоћи у свим земљама. Црвени крст је основан у Женеви 1863. године, као Интернационални комитет за помоћ рањеницима. Амблем удружења је био црвени крст на белој застави (супротно од швајцарке заставе).
Наредних година, 12 земаља је прихватило женевску конвенцију – прекретница у историји човеченства којом се прихвата постојање „неутралне“ организације у ратовима, чији је задатак да помаже свим рањеницима. У целом свету, почиње обука добровољаца за пружање прве помоћи болеснима и рањенима. Снабдевају се магацини завојним материјалом, ћебадима и другим потрепштинама за помоћ; све је спремно за случај избијања сукоба. Дана 17. јула 1866. створен је швајцарски Црвени крст. У свакој врсти природне катастрофе или рата, организација Црвеног крста је спремна да ангажује сва своја средства како би помогла и одбранила људска права. Црвени крст својим хуманитарним ангажманом, који је заснован на солидарности међу свим људима, даје свој индиректан али неопходан допринос изградњи правног и трајног мира у свету. Идеал Црвеног крста да окупља све људе и народе на планети. У складу са својим хуманитарним радом, Црвени крст такође ради за мир и толеранцију.
Историја Црвеног крста Србије
6. фебруара 1876.године основано је Српско друштво Црвеног крста. У години оснивања, Српско Друштво Црвеног крста окупило је око 2000 чланова и основало је 35 пододбора у земљи. 24. марта 1876.године на иницијативу Српског друштва Црвеног крста Кнежевине Србије приступила је Женевским конвенцијама. Кнежевина Србија високо је ценила залагање Друштва у помоћи људима, а основни задатак тадашњег Црвеног крста био је помоћ војном санитету. Кнез Милан Обреновић одликовао је председника Црвеног крста Великим крстом Таковског реда, а 11.јуна 1876. године Међународни комитет Црвеног крста признао је Српско друштво Црвеног крста. Законским одредбама из 1896.године Друштво је постало аутономно, његов амблем је заштићен од злоупотреба, добијене су повластице на желеници, право на бесплатно коришцење телеграма, ослобођење од царинских дажбина, као и од свих такси од земаљских власти Темељи Дома Црвеног крста ударени су јуна 1879. године у Симиној улици у Београду, где се Црвени крст Србије и данас налази. У првом светском рату Друштво је деловало у земљи и иностранству. Наиме, део Српског Друштва остао је у Београду и Крушевцу, седиште се преместило у Ниш, део се са војском и Владом евакуисао на Крф, а затим преко Италије у Швајцарску.
Друштво је наставило рад 1918.године и већ 1920.године имало 40 пододбора и око 30.000 чланова. У то време велику помоћ народу преко Црвеног крста, пружали су наши исељеници. Српско друштво Црвеног крста одржало је 25.децембра 1921.године свој последњи годишњи скуп и своје тековине пренело је на свог наследника – Друштво Црвеног крста Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Црвени крст је и касније мењао име и зависности од имена државе у којој је постојало. Током другог светског рата Друштво је деловало под именом Друштво Црвеног крста Краљевине Југославије, а крајем 1944.године у свим републикама основани су главни одбори Црвеног крста.
У периоду распада бивше Југославије, Црвени крст Србије наставио је да остварује своје задатке збрињавајуци велики број избеглица и расељених, дистрибуирајући помоћ од међународних донатора, углавном од Међународног комитета Црвеног крста, Међународне Федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца, Високог комесаријата за избеглице Уједињуених нација, од Светског програма хране, Хуманитарног бироа Европске уније и националних друштава и донатора који су пружали помоћ током деведесетих и почетком овог века.
У последњих дванаест година Црвени крст Србије се преко 160 општинских организација, 4 градске и 2 покрајинске организације Црвеног крста посебно ангажовао на прихвату и збрињавању избеглих и прогнаних лица са простора бивше Југославије којих је било више стотина хиљада, као и у збрињавању привремено расељених лица са Косова и Метохије, којих је близу 200.000, затим на пружању помоћи за близу 100.000 социјално угрожених грађана.
Први Месни одбор Црвеног крста Стара Пазова је основан давне 1924. године. Од тог доба до данас се Црвени крст као покрет значајно развијао на територији наше општине, тако да данас у Старој Пазови имамо, поред општинског Црвеног крста, и у сваком насељеном месту основне организације ЦК. Организација броји око 200 волонтера разног узраста, који, стално или повремено, учествују у акцијама које Црвени крст организује.