1859. Анри Динан је сведок битке код Солферина, на северу Италије. Хиљаде рањеника је остављено без неге, лешеви су препуштени пљачкашима и дивљим животињама. Санитетске службе оружаних снага нису биле довољно ефикасне, између осталог зато што нису биле обележене јединственим знаком који би био препознатљив свим странама у сукобу.
1863. Међунардона конференција заседа у Женеви како би пронашла начине да се побољша ефикасност санитетских служби оружаних снага на терену. Усваја се Црвени крст на белој основи као знак распознавања друштава за пружање помоћи рањеним војницима (будућа Национална друштва Црвеног крста или Црвеног полумесеца).
1864. Усвајање прве Женевске конвенције која прихвата Црвени крст на белој основи као знак распознавања санитетских служби оружаних снага.
1876. За време рата који бесни Балканом, Отоманско царство одлучује да уместо Црвеног крста користи Црвени полумесец на белој основи. Египат прихвата исти знак, док се Персија касније опредељује за црвеног лава и сунце на белој основи. Ове државе ставиле су резерве на постојећу Конвенцију, и горе поменути знаци су затим унети у Конвенције усвојене 1929. године.
1949. Члан 38. Женевске конвенције из 1949. године потврђује Црвени крст, Црвени полумесец или Црвени лав и сунце на белој основи, као заштитне знаке војних санитетских служби. Једини познати изузеци су знаци Црвени полумесец и Црвени лав и сунце.
1980. Исламска република Иран одустаје од употребе Црвеног лава и сунца и усваја Црвени полумесец.
1982. Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца усваја Црвени крст и Црвени полумесец на белој основи као свој знак.
Ово је основна намена знака Црвеног крста или Црвеног полумесеца: У време сукоба, он представља видљиву ознаку заштите коју пружају Женевске конвенције. Овај знак борцима даје до знања да извесне особе (добровољци Националних друштава, медицинско особље, делегати МКЦК-а, итд.), медицинске установе (болнице, станице прве помоћи итд) или превозна средства (копнена, водена или ваздушна) уживају заштиту Женевских конвенција и њихових допунских протокола. Заштитна употреба знака треба да код бораца изазове рефлекс уздржавања и поштовања. Стога знак мора бити великих димензија.
Индикативна употреба знака служи да покаже, првенствено у миру, да су нека особа или предмет повезани са Међународним покретом Црвеног крста и Црвеног полумесеца, тј. са неким од Националних друштава Црвеног крста или Црвеног полумесеца, са Међународном федерацијом друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца, или са Међународним комитетом Црвеног крста. У том случају знак треба да буде мањих размера. Сврха му је такође да подсети да ове институције раде у складу са основним принципима Покрета; он је, дакле и симбол тих Принципа.
Овде се мисли на знаке који могу да доведу до забуне због своје сличности са знаком Црвеног крста или Црвеног полумесеца. То су на пример имитације по боји и облику.
Употреба знака Црвеног крста или Црвеног полумесеца од стране неовлашћених тела или појединаца (трговачка предузећа, не-владине организације, приватна лица, приватни лекари, апотекари, итд).
Употреба знака од стране лица која на то имају права, али знак користе у сврхе које нису у складу са основним принципима Покрета (на пример, особа овлашћена да истиче знак користи га да би у свом слободном времену лакше прелазила границу).