30. август - Међународни дан несталих особа

30. августа се обележава Међународни дан несталих. ”Циљ је да подигне свест о судбини присилно несталих. Ово је прилика да се јавност подсети на патњу и бол чланова породица несталих, али и на важност расветљавања случајева несталих особа, као и да се сензибилише и поучи јавност како је свака информација о несталој особи драгоцена за њен проналазак. Уједно ово је и позив породицама да изврше своју обавезу – отворе захтев за тражење и дају крв за ДНК, без чега нема успешне потраге.Црвени крст Србије поклања посебну пажњу решавању питања несталих лица у оружаним сукобима, као хуманитарном питању од непроцјењивог значаја за породице несталих лица. Решавање судбине несталих јесте приоритетна активност Службе тражења Црвеног крста Србије. Водећи се Принципима Црвеног крста и Црвеног полумесеца, а пре свега принципима “Неутралност” и “Непристрасност”, Црвени крст је од почетка избијања сукоба на просторима бивше Југославије био уз породице несталих, које се скоро 30 година суочавају са неизрецивом патњом због губитка својих најближих, и континуирано пружа подршку и помоћ породицама несталих што ће наставити и убудуће да чини. Црвени крст Србије је од Међународног комитета Црвеног крста – делегација у Београду, у потпуности преузео на даље поступање предмете несталих лица на подручју бивше Југославије и све активности које се тичу конкретног рада на предметима несталих су у искључивој надлежности Црвеног крста Србије и то: контакти са породицама у циљу обавештавања тражилаца о статусу предмета, контакти услед промене адресе тражилаца, узимање захтева за тражење и узимање анте – мортем података, обавештавање породица о одласцима на идентификацију и друго. Од преузимања базе (2009. године), у Црвеном крсту Србије отворена су 22 нова захтева. Оружани сукоби на простору бивше Југославије изазвали су многе тешке последице и масовна кршења људских права. Велики број лица која се воде као нестала по престанку оружаних сукоба са правом се сматра једном од најтрагичнијих последица. Трагање за несталима захтева сарадњу званичника свих држава учесница оружаних сукоба, међународних организација, форензичке струке, судства, као и удружења породица несталих и свих других релевантних актера који могу допринети решавању случајева несталих. Проблем несталих лица је пре свега хуманитарно питање које не сме бити политизовано. Континуиран рад на расветљавању судбине несталих и спремност на размену информација доприносе помирењу. Проблем несталих је питање људских права. Људско је право сродника нестале особе да сазнају шта се десило са њиховим ближњим. Док породице несталих не добију одговор, што је њихово легитимно парво, не може се говорити о помирењу у региону. Да би се остварио напредак потребна је спремност да се размењују информације и да се уложе додатни напори свих који могу да допринесу решавању питања несталих. Расветљавање судбине несталих лица је цивилизацијска, правна и морална обавеза према жртвама и њиховим породицама. Ова обавеза са протеком времена није и не може бити мања. Породице несталих лица су поред очигледних емотивних проблема изложене бројним социјалним и економским тешкоћама те је у решавању судбине несталих веома важно имати у виду целокупан хуманитарни аспект овог проблема. Црвени крст Србије не заборавља ни нестале из својих редова – др Андрија Томановић, волонтер и високи члан руководећих органа националног друштва и Црвеног крста Косова и Метохије и Милорад Дејановић, службеник ЦК Качаник.Црвени крст Србије настоји да, сходно својим могућностима, пружи подршку породицама несталих, преко удружења породица несталих лица, у обележавању комеморација, округлих столова, Међународног дана несталих и других активности које су од значаја породицама несталих. На овај симболичан начин показујемо да породице несталих нису и не смеју бити заборављене и остати саме.”/обраћање генералног секретара ЦКС Љубомира Миладиновића/

Фондација Тијане Јурић, која се такође бави питањем несталих особа је направила следећи видео, постављен испод овог текста, па препоручујемо да погледате.

Међународни дан људских права обележава се свуда у свету 10. децембра и то од 1950. године на дан када је две године раније потписана Универзална декларација о људским правима, којом је први пут у историји човечанства признато право свих људи на „живот, слободу и сигурност без икаквих разлика“. Овим документом је истакнуто да су људска права универзална и да не зависе од националне, идеолошке, социјалне и културне припадности.

Иначе, Универзална декларација је документ који је заснован на традицији цивилног друштва и полази од тога да су сви људи рођени „слободни, са једнаким достојанством и правима,а рођењем и првим тренуцима живота човек поседује људска права која су загарантована, неотуђива и регулисана низом међународних докумената“.

Споразум о људским правима оквирно чине укупно тридесетак чланова, а за најзначајније се сматрају право на живот, слободу и сигурност личности, право на образовање, лекарску негу, запослење, социјалну сигурност, слободу од тортуре, слобода мишљења, вероисповести и друга. У Републици Србији људска права регулисана су Уставом Републике Србије као највишим правним актом и другим системским законима.

Организовали смо 9.децембра 2022. предавање на тему Међународног дана људских права, историјату, организацији и функицонисању Црвеног крста посебно намењено новим члановима Управног одбора Црвеног крста Стара Пазова. У просторијама ЦК је постављена изложба са Универзалном декларацијом о људским правима.